Sigurna sam da ste čuli o Mariji Montessori i njenim principima pedagogije, trubi se na sav glas i korak, ali verujte ima i zašto. Kada se uđe u suštinu, posmatranje deteta je baza svega. Da bismo mu obezbedili slobodu, ali i sticanje pravih navika, odgovornosti, samostalnosti i kreativnosti, moramo da osmislimo i pripremimo okruženje kako u fizičkom smislu, tako i u smislu psihološke podrške i osnove.

Definisala je sedam stubova samoobrazovanja primenljivih kako na decu, tako i na odrasle koji žele da budu kreativni i samo-motivisani: nezavisnost, odgovornost, samo-disciplina, autoritet, inicijativa, obrazovanje, celoživotno učenje. Uspešno kreirano okruženje je ono koje sve ove bazične elemente sadrži u svojoj organizaciji i pruža detetu interakciju sa njima svakoga dana. Ne samo u njegovoj sobi, već u celom domu. Jer dete, baš kao i mi odrasli, ne koristi i ne živi samo u jednoj prostoriji, već ga je potrebno upoznati i naučiti svim životnim procesima koji se odvijaju kako u njemu, tako i oko njega, u telu, odnosima i domu.

Kako izgleda organizacija dečije sobe po Montessori principu? Evo ovako:

▪️ Obezbedite prostor. Sakrijte i zaštitite sve utičnice, kablove i uglove, sklonite opasne, oštre i lomljive predmete. Jer, lakše je kontrolisati okruženje deteta, nego radoznale dečije glave.

▪️ Minimalizam. Ovo je dobra polazna osnova za organizaciju. Ne kao stil, već kao pravac kojim se možete igrati. To ne podrazumeva hladne i ravnodušne enterijere, već uređenje koje ima svrhu i namenu, da stvori red i rutinu. Šta to znači?
Imati mesto za svaki predmet, znači da deca znaju gde mogu naći ono što im treba i gde mogu staviti stvari kada završe. Elegantno je i lako se prilagođava kako dete raste i razvija se.
Uređeno okruženje takođe ima manje distrakcija, što omogućava deci da se usredsrede na zadatak koji im je na raspolaganju. A te zadatke opet kontrolišemo mi, dajući im dobar alat i materijale kojima mogu da stvaraju, kreiraju i razvijaju.

▪️ Zoniranje sobe. Podela prostora na zone, tako da se obezbedi, pre svega, kutak za spavanje, presvlačenje, igru/rad i odlaganje. Kada su bebci u pitanju, dodajemo i hranjenje. Soba se posmatra kao poligon sa različitim punktovima. Što čistije, jednostavnije sa prirodnim materijalima i pod obavezno, prazan prostor za igru i aktivnosti.

▪️ Vizuelna preglednost. Sav nameštaj i igračke su vidljivi i prilagođeni uzrastu deteta i njihovoj visini, tako da sami mogu da uzimaju i vraćaju predmete. I probajte što manje stvari, prvenstveno igračaka, znači opet minimalizam. Igračke i sadržaj generalno, odložite u kutije i na npr. 2-3 nedelje im zamenite, tako da im date novi sadržaj koji ih podstiče na nova smišljanja i razmišljanja.

▪️ Za bebce to su vrteška iznad kreveca, otvorene vizure, kontrastne boje ili slike na zidovima i mekana podloga na podu. Ja u šali kažem da su moja deca od rođenja “bačena na pod”, ali sam sigurna da im je to pomoglo da brzo ojačaju mišiće, koordinaciju pokreta i prohodaju pre prve godine.

▪️ Pokažite detetu kako da koristi prostor, posmatrajte ga i nemojte se preterano mešati. Zato, u sobi se može naći i jedna fotelja za roditelje koja će, npr za prve dane služiti za dojenje i uživanje s bebcem, a kasnije za posmatranje i neometano učestvovanje u dečijem carstvu.

Naravno, sve zavisi kakva je veličina i namena sobe, kog je uzrasta dete, ali ovo su neki bazični elementi koji se dalje prilagođavaju sadržaju. Na slici br. 4 sumirani su glavni principi za svaki uzrast.

Kad ovako postavite stvari, olakšali ste i sebi i detetu funkcionisanje i razvoj, a stvorili dobru ravnotežu izazova i podrške. Jer zapamtite, cilj je odgajati samostalno i srećno dete.